RUMA

ISTORIJAT

 

Ruma — Pod imenom Arpatalo zabeležena je 1323. U srednjem veku bila je varoš. 1519. pripadala je Jakšićima. 1634. zabeležena je kao naseljena. Kao naseljena zabeležena je i 1702. i 1713. 1702. imali su neki Rumljani svoje vinograde u Fruškoj Gori tako i u Borkovcu. 1736. imala je 43 porodične starešine, sa 15 oženjenih i šest neoženjenih odraslih braće ili sinova i sa tri udovice sa posedom. 1756. imala je 80 domova. Narednih deset godina broj srpskih domova se gotovo udvostručio; 1766. imala je 155 domova. Ovaj priliv nastavio se i narednih godina. 1774. bilo je u Rumi već 245 domova, a 1791. porastao je broj na 330 domova sa 1887 duša. Prvi Nemci naselili su se u Rumu posle pada Beogdada pod Turke 1739. 1784. naselio je rumski vlastelin Pejačević oko 700 Nemaca, koje radnika, koje zanatlija. 1790. — 4. naselio je još 36 nemačkih porodica. 1810. bilo je u Rumi 369 srpskih domova, a 1808. 2893 duše.

Potesi: Vrbara, Borkovac, Barunovac, Vrhovi, Zagrada, Leje, Cerje, Jelenci, Šodol, Pašino polje, Žirovac, Perak, Kudoš, Badnjača.

Vodenice: Grujača, Kovačevica, Grčuša, Kalajetuša, Šindrača, Tajnovica, Brzava, Penava, Švabulja.