Obedska bara
Preuzeto iz knjige "Skupljači ideja"
Tomislav Pavlović
Na pedesetak kilometara od Beograda gde već počinje panonska ravnica, smestilo se, tipično sremsko selo, Kupinovo, kojim su se seljaci ponosili. Reka Sava tečena dva kilometara od sela; samo naselje se oslanja na donji deo Obedske bare obuhvatajući je jednim delom.
Sa druge strane reke, nalazi se selo Skela, gde rečna skela radi više od sto godina. Kupinovo leži na jezeru tople vode 54 – 56 C. Seljaci su veoma ponosni na “ blago ” koje leži neispitano i neiskorišćeno. Obedska bara je posebna sa stanovišta barskih ptica poznata ne samo u našoj zemlji, već mnogo šire. U Beču postoji lovačka kućau zaostavštini poslednje carske dinastije, sa eksponatima saove bare. Stanovnici su ponosni i na ovo, mada, nikada, niko, to nije video. Šume, u unutrašnje delu bare, pune su rogate divljači.
Pravi raj za lovce, još više kriuvolovce.
Da bi posmatrali ovaj ptičiji raj dolaze posmatrači iz čitave Evrope.
Većina su među njima dobronamerni ljudi koji su obišli mnoga staništa ptica u svetu i svojim savetima žele da unaprede ovu vrstu turizma.
Tipična kuća za stari Srem: krov na dve vode; trem dužinom cele kuće koji se zove gonak. Građena od nepečene cigle, zidova debelih do osamdeset centimetara. Zimi topli dom, a leti kuća kojoj nije bio potreban sistem za veštačko rashlađivanje.
U Obedskoj bari živela je edemska vrsta ribe, takozvana crna riba. Mislilo se da je nestala, ili da je izlovljena, ili se desilo nesto sto joj u bari nije odgovaralo. Da li povećana koncentracija pesticida, ili možda povećana količina mulja u bari, pa smanjenje dubine, ili povećanje površine pod barskim travama? Sa ovim u vezi može biti, za vreme leta, povećanje temperature vode i smanjenje kiseonika u vodi. Svejedno šta je, smatralo se da više crne ribe nema u Bari. Međutim, pre nekoliko dana oglasio se jedan od “divljih” ribara da je kod njega u mreži bila crna riba. To je, možda, bio zadnji primerak, jer godinama, pre toga, nije ulovio nijednu. Pokušao je da je proda na “živoj vodi” gde je tržnica koja ne traje duže od dva sata. Ribar je sve prodao, ali crnu ribu niko nije hteo da kupi. Već je bila uginula. Ništa mu nije preostalo, već da crna riba završi u tiganju, na našu žalost i same nauke.
Kad smo vec kod roda, javi se Milena, jedna od strasnih posmatrača ptica. Mi već 3 godine proučavamo jednu čudnu vezu između rodinih gnezda i dece, u kućama ispod. Nećemo to nigde da iznesemo, osim na ovom našem skupu, ali statistički gledano rode prave svoja staništa gde ima dece i mladih ljudi. Tako je bar u ovom selu. Osim crkve koju je hrvatska vojska minirala, rode nemaju ni jedno gnezdo na zapuštenim kućama kojih je dosta u selu. Zvučalo bi neverovatno da nije statistike.
Velika greda i uopšte grede kao uski delovi zemljišta između takođe uskih delova vodenih površina i karakterišu Baru. Na Gredi se nalazi živo blato. Živo blato nije dublje od metra. U njemu se ne može ugušiti, ali se može preplašiti. Više je tresetasto, nego peskovito. To je nekada bilo živo blato gde je u Prvom svetskom ratu nestao čitav vod Austrougarskih vojnika. Sada je to više bila tresava u kojoj je teško izgubiti život.
Sa desne strane Obedske bare ogroman potes zove se “U panjevima”. Tu je bila stotinu godina stara hrastova šuma. Seljaci su godinama vadili čuda od panjeva i pravili njive. Danas je svaka treća njiva zaparložena, a stare šume nema više.
Cigani u Sremskim selima, a ima ih u svakom, bave se, kao i ostali seljaci, ratarstvom, muzikom, a kad su prilike za to i švercom. Neki od njih, ponekad, dozvole sebi da u nečijoj bašti iskopaju neki džak krompira, pa ako ih neko uhvati, najčešće to prođe sa nekoliko psovki na račun lopova. Cigani mogu biti ovakvi i onakvi, ali imaju osobinu koju niko ne osporava, a to je duševnost.
Obedska bara, nekada rečna krivina koju je reka sama stalno povećavala dok se u jednom trenutku nije zatvorio krug. Voda je probila mali nasip i produžila da teče preavo ostavljajući svoj meander kao mrtvaju, staro korito reke. Naravno, kada preraste voda u Savi, ona počne da napaja Baru. Priroda je oformila ovaj eko sistem koji je funkcionisao dobro sve dok je čovek manje uzimao nego sto mu je davao. Onda su došli ljudi iz vlasti sa nalogom da se bar na 3500 hektara zasadi Kanadska topola za portebe fabrike hartije. Mineralna đubriva i pesticidi upotrebljavani oko Bare, polako su ulazili u Njen eko sistem. Nesavesni ljudi istovarali su otpad ivicom Bare. Sve u svemu, perspektiva ove Lepotice nije blistava.
Rešenje za budućnost Obedske bare je angažovanje i prosvećivanje mladih ljudi iz obližnjih sela koji treba da gaje jako osećanje da su je preci očuvali i ostavili njima da brinu o ovom prirodnom blagu. Naravno, Vlada i nadležna ministarstva, takođe treba da budu aktivni u zaštiti, a ne da ih neko podseća na to.
Sve populacije ptica pratimo i prebrojavamo iz godine u godinu, usred zime, obzirom da Sava ne ledi već godinama. Njene vode upotrebljavaju za hlađenje u velikoj termo centrali, tako da se temperatura vode podigne za 3 do 4 stepena. Pravi raj za mnoge ptice koje ovde prezimljavaju.
Vodimo uzaludnu borbu sa pismenima i nepismenima za prirodu, za život ovoga prostora, koji, ako upropastimo, nikada nećemo vratiti na staro stanje. Dolaze doktori nauka i ne pitajući nikoga ubacuju nove vrese riba u Baru. Možda su doktori za ribe, ali ne i za ekologiju! Dobili smo novu vrstu američkog soma koji se brzo proširio, a uništili smo dve vrste naših. Neke, kao crna riba, postojale su samo ovde. Nema ih više. Brojnost nekih vrsta je sasvim smanjena.
Ako gospoda koja se razume u ribu, neka poribljava veštačka jezera i kanale, a naša Bara neka sama održava svoju ravnotežu. Za ovo je potreban zakon koji neće ostaviti dilemu da li neko sme da se meša u prirodu ili ne. Ako zadržimo naše tresave kao vlažna staništa, vratiće nam se i ibis koji je nekad bio ovde, a sada se samo povremeno poavljuje.
Predlažemo da se povežemo sa zavodom za spomenike kulture da se inicira konzerviranje Kupinika i uradi maketa 20 puta manja od utvrđenja. To ljudi mogu da urade, a selo bi tu maketu izgradilo u porti najstarije crkve u Sremu koja stoji zaključana na kraju sela.
Kupinovo je najveći proizvođač paprike u Sremu. Neophodan je jedan festival, ili fešta pod nazivom “paprikijada” koje bi moglo da bude kad i seoska slava Majka Angelina. To bi nam pomoglo da, gde se god pojavimo na pijaci sa ponosom nosimo etiketu “paprika iz Kupinova”. Stvarali bi ime kao “zlatiborski pršut” ili “slanina iz Kačareva”.
Naše selo leži na jezeru tople vode. To svedoče bušotine u selu. Niko nema ideju zašta bi tu toplu vodu iskoristio. Bilo je priče da se grade staklenici, bazeni i svašta, a samo je jedna ideja prava. Treba izgraditi bazene za proizvodnju riblje mlađi. Sa našom vodom mogli bismo da snabdevamo Evropu. Nama treba neko ko ima znanja, iskustva i razrađeno tržište, a ostalo je stvar sela.
Turisti vole da dolaze tamo gde su dolazili prinčevi i carevi, a Bara je bila zvanično lovište Bečke carske kuće.
Trebalo bi obnoviti spomenik članu kraljevske kuće iz Beča koji je nastradao u Bari. Srušili ga ljudi plitke pameti.
Vrh strane
