PROGARCI
Nedaleko od sela, na poznatom prelazu kod Zabrežja i šume Crni Lug, na granici između Austrije i Turske, svakog Petrova i Krstova dana, održavali sastanak i slobodno prelazilm granicu. Na tom mestu je postavljen i pontonski most, što je vidljivo iz ,,Ro sition, der Kayserlichen Koniglichen Armee bey Semlin Arno 1788." Kasnije je Austrija izgradila železničku prugu uskog koloseka od železničke stanice Boljevci do ovog pontonskog mosta kod Zabrežja. Pruga je bila izrazito privrednog karaktera. Progarci su se ženili devojkama iz Srbije, a devojke iz Progara udavale u Srbiju, a između dva rata deca su učila zanate u Obrenovcu.
Svima je zajedničko: bare, šume, vrbaci, reka Sava, granica, šverc i rakija. Pustahije su i bećari ,,od glave do pete". Vole bostane i šljivike. I zato nigde takvog drugarstva, veselja i pesme, takvih slava, svečara, svadbi i rakija, moba, vršidbi, pudarina, berbi i pekmeza. Pa tih ribolova, naročito u proleće kad se izlije reka bogata velikim šaranima. Prave se seđe iznad vode, čeka riba koja, u toku noći, sama ulazi u čerence. Plaže su na peskovitoj obali Save. Lov i bezbroj drugih mogućnosti da se Progarci raduju životu i vole svoje selo i njegovu okolinu. Radost što se ovde živi i setu ako se prekine, iskazuje svojom pesmom Stevan Molerov – Stjenka:
PALIM DRUGOVIMA
Zar nikad više nećemo brati
I sejati kraj Save kukuruz
Ili žito i zob u Donjem polju?
Zar nikad više nećemo ići Jedan drugome na mobu
Zar nikad više nećemo pevati u horu
I uveče ići na probu?
Zar nikad više nećemo igrati
Narodno kolo nedeljom po podne
Pevati svatovske pesme
I devojkama serenade?
...
Zar nikad više nećemo čuvati
Leti bostane na Savi
Il u jesen vinograde brati
Ili zrele kukuruze — zlato Vojvodine?
Zar nikad više nećemo loviti
Šarane i somove u Savi
Ili srne na Tolincima
Il divlje guske i patke na Živači?
Zar nikad više nećemo zajedno,
...
U Progaru je pretežno živelo srpsko stanovništvo. U drugoj polovini 18. veka dolazi jedan broj porodica Nemaca, Mađara i Rumuna. U selu je živelo 12 porodica Cigana. Mnoge činjenice potvrđuju da su svi živeli u velikoj slozi i međusobnom poštovanju, bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost. Živeli su zajedno pravoslavci, katolici, nazareni i subotari. Međusobno se ženili i udavali. Poznati su slučajevi Ćurčića, Petrovića, Hrnjačkih i drugih u čijim porodicama su bili mešoviti brakovi — uglavnom Srbi sa devojkama iz mađarskih porodica. Školska deca su zajednički pohađala nastavu u osnovnoj školi i petovnici na srpsko - hrvatskom jeziku, mladići bili članovi ,,Sokola" i odlični vežbači, a nedeljom i praznicima su svi išli na bogosluženje u pravoslavnu crkvu. Tako se, naročito između dva rata, razvijalo jedinstvo, koje će imati velikog značaja za anti - fašističko opredeljenje u drugom svetskom ratu kod većine ljudi koji su živeli u Progaru.
To su neke od manifestacija života mladih generacija Progara.
Vrh strane
