Svadbe su u selima rado dočekivani doživljaji. Na svadbama se okupi i staro i mlado. Od davnina se zadržao lep običaj da jedan broj mladića i devojaka uz muziku, na nekoliko dana pred venčanje, pozivaju svadbare. Iskićeni, s punom čuturom vina ili rakije, idu od kuće do kuće i pozivaju svadbu. Njih daruju platnom, košuljom, peškirom. Uveče pred venčanje, nastaje veselje u kući kod devojke i mladoženje. Iskupe se drugovi i drugarice i najrođeniji, pevaju se sremski svatovci, spremaju konji i kola, cveće i ruzmarin, prikuplja se i odabira devojačka sprema. Ujutro se, od momkove kuće, kreće s muzikom po kumove. Kumovima, a naročito glavnom kumu, se daje velika počast. Sve je jednostavnije ako su mlada i mladoženja iz istog sela. Ako se po udavaču ide u drugo selo, tada na taj put krene i preko 20 seljačkih kola i fijakera. Pesma se ori u mladinoj i mladoženjinoj kući. Pevaju se svatovci. Momci i devojke se nadpevavaju. Svi su razdragani kad domaćin angažuje tamburaše ili harmonikaše.
Svatovci se prenose s generacije na generaciju. Rado su pevani.
Prvi svatovac:
Di nam svu noć pregoreše sveće
u Živkovoj (uvek ime mladoženje) sobi sa sokaka
tu je majka Živka svetovala.
Živko sine, mladoženja majkin
kad ti sutra pođeš po devojku,
ne gledaj joj vezene rukave
sestre su joj rukave navezle,
ne gledaj joj kose očešljane
snaje su joj kosu očešljale,
ne gledaj joj zlata oko vrata
braća su joj dukate vezali,
već joj gledaj oda i pogleda,
kako oda i kako pogleda,
oćel tvojoj ugoveti majci.
Drugi svatovac:
Svatovi poranili, put izgubili,
devojka ruže brala, pa ih poznala,
ovamo svati moji, ovo su dvori moji,
ovo su dvori moji, a ja devojka vašega momka.
Treći svatovac:
Odbi se biser grana od jorgovana,
i Smilja od svoje majke.
Znaš li Smiljo, šta si rekla
daš za Peru poći,
a sad suza, suzu stiže,
al nema pomoći.
Metla nogu na potegu, pa sve viče neću
a na kuma namiguje, da se kola kreću,
teraj kume riđu, da nas ne obiđu,
ako nas obiđu, prodaj kume riđu,
teraj kume logova, preko toga korova,
daleko je Mitrovica, di se kuva kiselica,
a još dalje Novi Sad, di se ljubi svaki sat.
Kad se dođe mladinoj kući, nju izvodi dever i mladina drugarica. Posle venčanja svatovi odlaze mladinoj kući. Tu je ručak i veselje. Posle ručka mlada se vodi mladoženjinoj kući, gde se nastavlja veselje, koje može da potraje i više dana. Pred kućom mladoženje, mladu dočekuju svekar i svekrva. Tada sa njima nastaje cenkanje i pogađanje. Najčešće se, tom prilikom, ispunjavaju kumovi zahtevi i razne ludorije. Ako se ne pogode, mlada se stavlja na kola, svi se svatovi ponovo voze po mladoženjinom selu sve dok ne dođe do pogodbe i udovolji kumu. To retko biva, ali se nađe raznih kumova. Mlada ulazi u kuću po novom platnu i uz druge običaje. Posle večere svi željno očekuju kad će stari svat da prikaže poklone koje su svadbari doneli. Nekada su u selima dan posle venčanja dolazili pogačari, tj. mladina rodbina. Sada je čest običaj da pogačari dolaze već isto veče. Bogatstvo pesme, muzike, venčanica i cveća, ruzmarina na reverima, kapama i šeširima, peškiri i košulje i domaće platno na svadbarima i konjima, vojvodine jabuke, krtani, veliko i masovno iščekivanje mlade kod mladoženjine kuće, to je ono što vekovima izaziva radoznalost i unosi živost i veselje u miran seoski život. O tome se posle svadbe još dugo priča.
Pričalo se dugo i o neostvarenim snovima mladih, koje su sputavali stariji sa svojim tradicionalno patrijarhalnim navikama. Običaj da stariji, tj. roditelji, odlučuju o devojci koju će sin oženiti, ili za koga će se ćerka udati, dugo se zadržao. Zbog toga su kod mladih ostajale rane i teškoće u nametnutim brakovima. U sećanju mnogih generacija je ostalo kako je majka Kata Rakić Vijorova, nezadovoljna udajom ćerke Radmile, izazvala tragediju. Narodni pesnik Negovan Ranitović iz Miškovaca, opevao je obračun majke sa svojom ćerkom, koja je odbegla za voljenog mladića u selo Krnješevce. Majka je ovo smatrala velikom uvredom. Otišla je u kuću Vujić i u vreme veselja, ubila svoju jedinicu. Svadba se tragično završila. Majka je osuđena na osam godina robije, ali je nakon sedam godina robijanja umrla. Ostala je pesma o jednoj porodičnoj tragediji i skupo plaćenom običaju. Ovu snažnu pesmu punu tuge i očaja, i danas mnogi u Sremu znaju i u raznim prilikama ponavljaju, posebno harmonikaš Nebojša Vorkapić iz Progara i strina Jelica Bugarski iz Miškovaca. Pesma glasi:
MATI KATA UBI ĆERKU RADMILU
Čujte braćo kogod ima uvo
ovu pesmu niko nije čuo
svud po svetu slučajeva ima
što se desi u Krnješevcima
kada majka ubi svoju ćerku milu
iz Progara devojku Radmilu.
Sedamnajst godina joj bilo,
za udaju kada se rešila,
pa se uda za Vujića Peru,
ona mlada na nesreću njenu.
Njena majka kad je čula bila,
za Peru je odbegla Radmila,
ona ide i po kući psuje,
bolje da je zvono oglašuje,
ona neće ni Perina biti,
ta ja ću je u sobi ubiti.
Perin otac čovek veso bijo,
kad je svoga sina oženijo,
decu šalje da komšije bude
i sakupi svoje dobre ljude.
Neki piju i zdravicu daju
po našemu srpskom običaju,
neki piju i cigare pale,
poneki se sa Radmilom šale.
Radmila se nalegla na orman, pa drema,
kad se trže rumenila nema,
a svekrva sad Radmilu pita:
čedo moje, moja snavo mila,
zašto si se nešto uplašila.
Svekrvice moja majko mila,
ja sam sada strašan sanak snila,
u zelenoj baštici sam bila,
u bašti sam pokraj ruže stala,
pupoljak sam ruže uzabrala,
taj mi sanak baš po volji nije,
što se sunce za oblake krije,
i što oblak vedro nebo muti,
to veselje na dobro ne sluti.
Peške pođe Kata iz Progara,
u Šimanovci tu stigne mlekara,
mlekaru se Kata ponudila,
da je vozi jer se umorila,
sa mlekarom u kolima sedi,
a u licu rumeni i bledi,
obrve je na oči navukla,
s ljutom zverkom Kata bi se tukla.
Al evo ti jada iznenada,
pesma se ori i kolo se vije,
ali niko ni slutijo nije,
da se Kata oko kuće krije.
Radmila je kraj prozora bila
i ona je Katu opazila,
zaove su sa Radmilom bile,
zaove je ostavila same,
i viknula evo moje mame,
istrčala da se s majkom ljubi,
ne zna ona da će život da izgubi.
Radmilu je Kata zagrlila,
kroz maramu u vrat nožom udarila,
pa i drugu zadala joj muku,
ubola je i pod levu ruku,
nož bacila, počela da beži,
a Radmila sva u krvi leži.
Pera plače, kućeš moja mila,
usta moja što ste me ljubila,
ruke moje što ste me grlile,
mesto da se mi venčamo mladi,
ti odlaziš sada u grob hladni.
